Kreatin, N-(aminoiminometil)-N-metil glicin, je ne-proteinska aminokiselina pronađena kod životinja I, u mnogo manjoj meri, kod biljaka. Sintetiše se u bubrezima, jetri I pankreasu od aminokiselina L-arginina, glicina I L-metionina. Dnevno se stvara oko 1-2 g kreatina, a još toliko se unese hranom. Posle sinteze se transportuje najvećim delom u skeletne mišiće, manje I u srce, mozak I druga tkiva. Najveći deo kreatina (60-67%) koji uđe u ćeliju se u ovim tkivima metaboliše do fosfokreatina (FK, kreatin fosfata), uz pomoć enzima kreatin kinaze (KK). Oko 2%  kreatina se konvertuje u kreatinin, a oba oblika se izlučuju preko bubrega.

Kreatin unet hranom ili suplementima se apsorbuje iz tankog creva. Sistemskom cirkulacijom dospeva do ćelija ciljanih tkiva, u koje ulazi zahvaljujući specifičnom kreatin-transportnom sistemu. Hroničnom suplementacijom sa kreatinom, smanjuje se aktivnost transportnog sistema, što bi moglo smanjiti količine kreatina koje dospevaju unutar ćelije.

Fosfokreatin (FK) je osnovni oblik  za deponovanje energije u organizmu. Kreatin, KK i FK povezuju mesto stvaranja (mitohondrije) I potrošnje energije u ćeliji, a KK je osnovni enzim neophodan za homeostazu ćelijske energije. KK reverzibilno katalizuje transfer fosfata bogatog energijom, vezanog u FK, do ADP I stvaranje ATP, kao i prenos fosfata bogatog energijom, vezanog u ATP, do kreatina i stvaranje FK. Tokom perioda intenzivnog vežbanja I kontrakcija skeletnog mišića, bioenergetski metabolizam prelazi iz oksidativne fosforilacije, kao osnovnog oblika stvaranja ATP, u tzv. Anaerobnu glikolizu. Tada se stvara mnogo manje ATP, ukoliko nema FK kao glavnog izvora goriva za regeneraciju ATP. Zato je raspoloživost FK ograničavajući faktor za snagu I performanse mišića tokom intenzivnih I kratkotrajnih (oko 10 sekundi) aktivnosti u kojima se troši velika količina energije.

Delovanje kreatina je još uvek delimično nejasno I mehanizam delovanja se samo nagađa. Neke studije nisu, mada neke jesu, potvrdile pozitivne efekte unosa kreatina na mišićnu snagu I izdržljivost. Pozitivni efekti su se pokazali uglavnom kod kratkotrajnih, veoma napornih aktivnosti, ali nema dokaza o pozitivnim efektima kod aerobnih aktivnosti.

Kreatin iz suplemenata može imati svojstvo stvaranja energije tokom anaerobnog vežbanja, može imati I neuroprotektivno I kardioprotektivno delovanje. Neke studije su pokazale pozitivne efekte kreatina kod neuro-mišićnih oboljenja. Kreatin može stabilizovati mitohondrijalnu KK I sprečiti otvaranje mitohondrijalnih pora, tj.”curenje” slobodnih radikala u ćeliju, čime se poboljšava mišićna pokretljivost I preveniraju oštećenja koja izazivaju slobodni radikali – sprečava se gubitak neurona I produžava period preživljavanja (pokazano kod eksperimentalnih životinja).

Studije su dokazale da se suplementacijom sa kreatinom povećava nivo kreatina I FK u skeletnim mišićima za oko 15-40%, da se povećava kapacitet anaerobnog vežbanja, izdržljivost tokom treninga koja daje veću snagu I mišićnu masu I hipotetički povećava raspoloživost ATP tokom najvećih napora. Utvrđeno je takođe, da se keratin monohidrat ne razlaže tokom normalnog procesa varenja I da se skoro 99% oralno unetog kreatina preuzima ili u mišićima ili izlučuje urinom.

Postoje izvesni dokazi da kombinacija kreatin monohidrata I različitih nutrimenata (ugljenih hidrata, proteina, itd.) može povećati preuzimanje kreatina. Ipak, nema dokaza da efervescentni oblici, tečni, kreatin I sl. podstiču veće preuzimanje kreatina u mišiće, naprotiv, neki od tih oblika mogu biti manje efikasni I čak manje bezbedni.

Studije bezbednosti trenutno nedostaju, ali su neophodne, naročito kod dugotrajne upotrebe I primene kod dece-adolescenata I osoba sa određenim oboljenjima.

Kreatin je kontraindikovan kod osoba sa poremećajima/oboljenjima bubrega, kao i kod osoba preosetljivih na kreatin.

Suplementaciju kreatinom treba izbegavati kod dece, adolescenata, trudnica, dojilja, kao I kod osoba sa rizikom od renalnih poremećaja, npr. Dijabetičara. Osobe koje uzimaju kreatin treba da prate nivo kreatinina u serumu.

Neželjene reakcije su uglavnom gastrointestinalnog (GIT) porekla, kao: muka, proliv I loša probava, ali i grčevi u mišićima. Zbog zadržavanja vode u organizmu, može doći I do povećanja telesne mase. Kod zdravih ljudi sa normalnom funkcijom bubrega, može doći do povećanja nivoa kreatinina u serumu, koji je metabolit kreatina I marker funkcije bubrega. Po prestanku uzimanja kreatina, uspostavlja se ponovo normalna vrednost u serumu.

Interakcije sa lekovima, biljkama I dijetetskim suplementima još uvek nisu poznate. Kofein (iz kafe, čaja I napitaka koji ga sadrže) utiče na pozitivne efekte kreatinskih suplemenata.

Kreatin u suplementima je uglavnom sintetička supstanca. U čvrstom je stanju I rastvorljiva je u vodi.  Najčešće se koristi u obliku praha kreatin monohidrata. Međutim, kako bi se što efikasnije povećao nivo kreatina u ćelijama, stalno se traže novi oblici kreatina. Jedan od novijih je esterifikovani kreatin, kreatin etil estar. Esterifikacijom se smanjuje hidrofilnost, ali se, prema navodima proizvođača, “zaobilazi” transportni sistem, koji je limitirajući faktor za preuzimanje kreatina, I tako postiže daleko veća koncentracija kreatina u ćelijama. Ovaj oblik je nestabilan pri kiselom pH I brzo se degradira do kreatinina u želucu. Ipak, proizvođači tvrde da je kreatin etil estar najefikasniji dostupni oblik kreatina, mada za sada nema dovoljno dokaza za ovu tvrdnju.

Kreatin u mikroniziranom obliku obezbeđuje bolju rastvorljivost, apsorpciju, a samim tim I iskorišćavanje kreatina.

Za poboljšanje performansi u kratkim, intenzivnim aktivnostima, preporučuje se doza (tzv. “doza punjenja”) od 20 g ili 0,3 g/kg podeljena na 4 doze dnevno u periodu od 3-5 dana, a zatim doza održavanja – ne više od 2 g dnevno ili 0,03 g/kg. Uz suplementaciju kreatinom, neophodno je uzimati dovoljno vode, najmanje 6-8 čaša dnevno.

U našoj zemlji, kao ni u Evropskoj Uniji, nije definisan preporučen dnevni unos kreatina.

U preparatu KREATIN MONOHIDRAT, prašak, pakovanje 300 g, korišćen je kreatin u obliku kreatin monohidrata, sadržaja 99%. U jednoj dozi preparata (6 g), sadržaj kreatin monohidrata je 5,8 g a čistog kreatina 5,1 g.

Magnezijum

U jednoj dozi (6 g) proizvoda KREATIN MONOHIDRAT, prašak, pakovanje 300 g, količina magnezijuma (u obliku magnezijum-oksida) deklarisana je na 129 mg. Korišćenjem jedne doze dnevno, kako je preporučen način upotrebe, ostvario bi se dnevni unos od 129 mg magnezijuma.

Pakovanje: 300 gr.
Preporučena upotreba: uzeti 1 dozu (6 g = 1 ravna merica) preparata dnevno sa vodom.