L-arginin, 2-amino-5-guanidinovalerna kiselina, je aminokiselina prisutna u proteinima svih vrsta živih bića. Ima bazni pH i u fiziološkim uslovima nosi pozitivno naelektrisanje. Sintetiše se uglavnom u bubrezima. Najvažniji je metabolit u ciklusu stvaranja uree. L-ornitin i L-citrulin su prekursori u sintezi L-arginina, a on se konvertuje u ureu i L-ornitin pomoću enzima arginaze. Maksimalne količine L-arginina dostižu se u plazmi oko 1-2 h nakon oralne primene.

Smatra se uslovno esencijalnom aminokiselinom, jer u nekim slučajevima, organizam nije u stanju da sintetiše dovoljne količine i neophodan je unos putem hrane: kod novorođenčadi, male dece, retkih naslednih bolesti gde se javlja poremećaj sinteze aminokiselina. Neka stresna stanja, kao što su hirurške intervencije, traume, sepsa, opekotine, takođe zahtevaju veće količine L-arginina, koje organizam nije u stanju sam da zadovolji.

L-arginin je uključen u 2 glavna metabolička puta, koja još uvek nisu u potpunosti razjašnjena: arginaza-put i azot oksid-sintetaza put. On je fiziološki veoma značajan, jer učestvuje u sintezi proteina, D-glukoze, glikogena, uree, vrši detoksikaciju amonijaka nastalog tokom azotnog katabolizma aminokiselina, on je prekursor u sintezi azot oksida (NO, gde kao koprodukt nastaje amino kiselina citrulin), kreatina, poliamina (imaju značajnu ulogu u obnovi i izgradnji tkiva), L-glutamata, L-ornitina, L-prolina, agmatina (mogući neurotransmiter u mozgu), kao i tetrapeptida tuftsina, za koga se veruje da je imunomodulator. L-arginin je glukogena aminokiselina, koja se, po potrebi, može konvertovati u D-glukozu i glikogen ili katabolisati radi stvaranja biološke energije.

Primenjen u većim dozama, L-arginin stimuliše oslobađanje hormona rasta i prolaktina iz hipofize, kao i glukagona i insulina iz pankreasa. Koristi se i kao imunonutrijent u enteralnoj i parenteralnoj ishrani, za poboljšanje imunološkog statusa kod sepse, opekotina ili trauma. Suplementacija L-argininom može imati anti-aterogeni, antioksidativni i imunomodulatorni efekat, a pomaže i kod zarastanja rana.

Mnogi efekti L-arginina u organizmu, posledica su njegove uloge prekursora u stvaranju NO. NO se stvara u svim tkivima i ima važnu ulogu za kardiovaskularni, imuni i nervni sistem. NO nastaje delovanjem enzima azot oksid-sintetaze (NOS) na L-arginin, a delovanje NO uglavnom kontroliše ciklični GMP. U zavisnosti od mesta oslobađanja, NO ima nekoliko funkcija: stimulacija hipofize, vazodilatacija, neurotransmisija, imuno-modulacija.

NO koji se stvara iz L-arginina unetog  suplementacijom, može imati glavnu ulogu u mogućem anti-aterogenom delovanju L-arginina. Utvrđeno je da deluje i antioksidativno – sprečava oksidaciju LDL, što je najvažniji prvi korak u procesu aterogeneze. L-arginin sprečava lipidnu peroksidaciju i ima sposobnost hvatanja slobodnih radikala. Stvaranje NO je delom zaslužno i za imunomodulatorno delovanje, kao i sinteza tuftsina, čiji efekat zavisi od 2 od 4 aminokiseline koje ulaze u njegov sastav: L-arginina i L-prolina. Kako je L-arginin neophodan za stvaranje L-ornitina i konačno, L-prolina, osnovnog elementa za sintezu kolagena, jasno je da može imati veliki značaj u procesima zarastanja rana i regeneracije tkiva.

Izvori arginina su meso, riba, živina, mleko i mlečni proizvodi, soja, orašasti plodovi i semenje. Male količine slobodne aminokiseline L-arginina, pronađene su u soku od povrća i fermentisanoj hrani, kao što su jogurt i miso.

Oralna suplementacija L-argininom uglavnom se koristi zbog navodnog povećanog oslobađanja hormona rasta i insulina, što može imati pozitivan efekat na fizičke performanse. Studije nisu potvrdile ergogeni efekat arginina. U sportskim suplementima se koristi i zbog sposobnosti da poveća preuzimanje glukoze od strane mišićnog tkiva.

Ne preporučuje se kod osoba preosetljivih na L-arginin I kod onih sa urođenim poremećajem metabolizma – argininemija. Trudnice i dojilje treba da izbegavaju dodatni unos L-arginina zbog nedovoljno podataka o sigurnosti, ali i zbog moguće stimulacije hormona rasta.

Suplementacija L-argininom može reaktivirati latentnu infekciju virusom herpesa, te se kod osoba sa učestalom pojavom herpesa savetuje izbegavanje dodatnog unosa. Suplementaciju L-argininom treba izbegavati u slučaju uzimanja lekova koji utiču na dilataciju krvnih sudova, organskih nitrata, ciklosporina, ibuprofena, sildenafila i preparata na bazi biljke johimba. Osobe obolele od dijabetesa mogu da unose dodatni arginin samo pod nadzorom lekara.

Dnevni unos 15 g L-arginina oralno, se uglavnom dobro podnosi, ali je unos većih količina (15 – 30 g) praćen neželjenim efektima kao što su mučnina, grčevi u stomaku i dijareja.

Kao dijetetski suplement, L-arginin se može naći u slobodnoj formi, u obliku soli – hlorida (L-arginin hidrohlorid) ili aspartata.

Za arginin nije postavljena vrednost preporučenog dnevnog unosa. Uobičajen dnevni unos arginina iz hrane je 3,5-5 g. Prema Dietary Reference Intakes for Energy, Carbohydrate, Fiber, Fat, Fatty Acids, Cholesterol, Protein, and Amino Acids procenjeni srednji dnevni unos arginina za oba pola, za sve starosne dobi je oko 4,2 g. Neki izvori preporučuju unos L-arginina od 1,5-6 g dnevno, podeljenih u nekoliko porcija, zbog bolje apsorpcije.

Magnezijum – Mg, je esencijalni mineral koji je uključen u više od 300 metaboličkih reakcija. Neophodan je za svaki važan biološki process, kao što je stvaranje energije u ćeliji, sinteza nukleinskih kiselina I proteina, održavanje električne stabilnosti ćelija I integriteta membrane, mišićne kontrakcije, provodljivost nerava, regulaciju tonusa krvnih sudova itd. U fiziološkim uslovima Mg se nalazi u obliku dvovalentnog katjona. Između 50-60 % Mg u organizmu se nalazi u kostima, a posle kalijuma je drugi najzastupljeniji katjon unutar ćelije.

Mg I Ca su tesno biološki povezani u organizmu. Kod sinteze nukleinskih kiselina I proteina, oni deluju antagonistički, ali kod stvaranja adenozin trifosfata – ATP, deluju sinergistički. Mg kontroliše unutarćelijski protok Ca-jona.

Nedostatak Mg se manifestuje pojavom anoreksije, muke I povraćanja, dijarejom, generalnim spazmom mišića, parestezijom, konfuzijom, tremorom, fokalnim I generalizovanim napadima, srčanom aritmijom, poremećajem biohemijskih parametara, grčevima u mišićima, hipertenzijom I koronarnim I cerebralnim vazospazmima. Nedostatak Mg se javlja kod dijabetesa, sindroma malapsorpcije, alkoholizma, hipertireoidizma, korišćenja nekih lekova itd. Deficit Mg izaziva hipokalemiju. Pored ovih stanja, Mg se koristi I za kontrolu srčanih aritmija I eklampsije, kao laksans I antacid, u prevenciji osteoporoze I kod nekih tipova migrenoznih napada.

Integralne žitrice, orašasti plodovi i zeleno povrće su bogati magnezijumom. Hlorofil iz zelenog povrća sadrži velike količine Mg jer sam predstavlja helat Mg sa porfirinom. Rafinirana I procesuirana hrana je siromašna Mg.

Mg deluje antiosteoporotično, antiaritmično, verovatno I antihipertenzivno, povoljno u regulaciji nivoa glukoze u krvi I bronhodilatatorno, a koristi se kod preeklampsije.

Suplementacija sa Mg se ne preporučuje kod osoba sa oboljenjima bubrega, visokim stepenom AV-bloka.

Osim po preporuci lekara, trudnicama I dojiljama se ne preporučuju doze Mg veće od 350 mg dnevno. Osobe sa Miastenia gravis treba da izbegavaju suplemente Mg.

Od neželjenih reakcija, najčešća je dijareja, javljaju se I neki drugi simptomi u GIT-u.

Interakcije: sa lekovima – bisfosfonati, hinoloni, tetraciklini. Elemenat bor povećava nivo Mg, a istovremena upotreba sa visokim dozama Ca, ali ne I sa preporučenim dozama Ca, smanjuje apsorpciju Mg. Istovremena upotreba sa gvožđem ili manganom, smanjuje njihovu apsorpciju. Kod istovremene upotrebe sa nesvarljivim oligosaharidima, povećava se apsorpcija Mg u debelom crevu, a ako se istovremeno koriste Mg I fosfati, smanjuje se apsorpcija obe komponente. Kada se koristi sa natrijum alginatom, smanjuje se apsorpcija Mg. Istovremenom upotrebom suplemenata sa Mg I hrane bogate fitinskom ili oksalnom kiselinom, smanjuje se apsorpcija Mg.

Uobičajene doze Mg, izražene kao elementarni Mg, kreću se od 100-350 mg dnevno. Ukoliko se koriste uz hranu, smanjuje se mogućnost pojave dijareje.

PDU = preporučeni dnevni unos;  

* = preporučeni dnevni unos nije ustanovljen