WEIDER Collagen 300gr
RSD 3.000,00
Kolagen je strukturni i najzastupljeniji protein koji ulazi u sastav preko 25% svih proteina organizma sisara, preko 30% proteina čoveka i preko 70% proteina ljudske kože.
nije dostupno
Besplatna dostava proizvoda na adresu kupca za sve porudžbine u iznosu većem od 5000 din!
Za sve porudžbine preko 10.000RSD popust 10%.
Kolagen je strukturni i najzastupljeniji protein koji ulazi u sastav preko 25% svih proteina organizma sisara, preko 30% proteina čoveka i preko 70% proteina ljudske kože. On je osnovni sastojak vlakna vezivnog tkiva i čini 70% vezivnog i kožnog tkiva, kao i tkiva kostiju i zuba. Čini takođe sastavni deo zidova krvnih sudova, rožnjače, korena dlake. Kolagena vlakna su glavna strukturna komponenta ekstracelularnog matriksa, za koju se vezuju druge strukture (elastin, proteoglikani), ali ovih vlakana ima i unutar nekih ćelija. Kolagen je neophodan u formiranju hrskavice, tetiva, ligamenata, kostiju, zuba, omogućava zategnutost kože i krvnih sudova. Starenjem i intenzivnom fizičkom aktivnošću organizam gubi kolagen. Ovo ima za posledicu smanjenja debljine, gustine, otpornosti i gipkosti tkiva koja sadrže kolagen, što posledično dovodi do artroze, osteoporoze, povreda mišića, kostiju, zglobova, starenje kože. Gubitak endogenog kolagena se može nadoknađivati unosom egzogenog kolagena. Dijetarni izvori kolagena su namirnice bogate belančevinama, kao što su govedina, piletina, riba, morski plodovi i jaja. Različita hrana sadrži i različite tipove kolagena. Kravlji, ili goveđi kolagen dolazi iz kože, kostiju i mišića krava, a čine ga uglavnom tip I i tip III. Tip I je najzastupljeniji u našem organizmu. Ova dva tipa kolagena pozitivno utiču na proizvodnju keratina i izgradnju mišića. Pileći kolagen je većinom tip II kolagena. On je koristan za izgradnju hrskavičavog tkiva, a to ga čini posebno dobrim za zdravlje zglobova. Kolagen koji se nalazi u ribama je većinom tip I. Obzirom na to da ovaj kolagen nalazimo u celom telu, riblji je kolagen je jedan od najvažnijih, jer utiče na zglobove, kožu, vitalne organe, krvne sudove, varenje i na kosti. Kao i kolagen iz riba, kolagen iz jaja takođe tip I. Kolagen se može unositi i putem dijetetskih proizvoda. Preporučuje se za jačanje i regeneraciju kostiju, mišića, zglobova, tetiva i ligamenata, za povećanje elastičnosti krvnih sudova, brže zarastanje rana, i za zdravlje kože, kose i noktiju. Dobija se delimičnom hidrolizom ligamenata i hrskavice životinja. Primenom preporučene dnevne doze od napitka pripremljenog od 1 merce (10,0 g) praška dnevno proizvoda Collagen, prašak za pripremu napitka unese se 9,5 g hidrolizata goveđeg kolagena tipa I. Preporučeni dnevni unos u dijetetskim proizvodima nije ustanovljen.
Vitamin C (L-askorbinska kiselina) je najvažniji hidrosolubilni vitamin, antioksidans i snažan redukujući agens. Spada u mikronutrijente koji se ne mogu sintetisati u ljudskom organizmu, već se može samo uneti regularnim putem ishrane, a neophodan je za ljudsko zdravlje. Neophodan je za sintezu kolagena i drugih komponenata vezivnog tkiva. Neophodan je i za normalnu funkciju desni, zuba, hrskavice, kostiju, kože i krvnih sudova. Spada u antioksidanse i samim tim štiti ćelije od oksidativnog oštećenja. Deluje imunoprotektivno i moduliše sintezu eikozanoida. Doprinosi održavanju normalne funkcije imunskog sistema u toku, i nakon vežbanja i intenzivne fizičke aktivnosti, a takođe učestvuje u energetskom metabolizmu organizma. Neophodan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema i održanje normalnih psihičkih funkcija čoveka. Vitamin C povećava apsorpciju gvožđa u organizmu i smanjuje umor i iscrpljenost. Deficit vitamina C se javlja kao posledica nedovoljnog unošenja usled lošeg načina ishrane. Blagi deficiti vitamina C se mogu javiti usled uzimanja nekih lekova, stresa, intenzivnih fizičkih treninga, kod pušača. Vitamin C ima sledeće zdravstvene izjave iz Pravilnika o prehrambenim i zdravstvenim izjavama koje se navode na deklaraciji hrane iz Priloga 2. Lista odobrenih zdravstvenih izjava, pod brojem: 175. Vitamin C doprinosi normalnoj psihološkoj funkciji, 176. Vitamin C doprinosi održavanju normalnog energetskog metabolizma, 177. Vitamin C doprinosi normalnoj funkciji nervnog sistema, 178. Vitamin C povećava apsorpciju gvožđa, 179. Vitamin C doprinosi normalnoj funkciji imunskog sistema, 180. Vitamin C doprinosi regeneraciji redukovanog oblika vitamina E, 181. Vitamin C doprinosi smanjenju umora i iscrpljenosti, 182. Vitamin C doprinosi normalnom formiranju kolagena potrebnog za normalnu funkciju desni, 183. Vitamin C doprinosi normalnom formiranju kolagena potrebnog za normalnu funkciju hrskavice, 184. Vitamin C doprinosi normalnom formiranju kolagena potrebnog za normalnu funkciju kostiju, 185. Vitamin C doprinosi normalnom formiranju kolagena potrebnog za normalnu funkciju kože, 186. Vitamin C doprinosi normalnom formiranju kolagena potrebnog za normalnu funkciju krvnih sudova, 187. Vitamin C doprinosi normalnom formiranju kolagena potrebnog za normalnu funkciju zuba, 188. Vitamin C doprinosi zaštiti ćelija od oksidativnog stresa, 189. Vitamin C doprinosi normalnoj funkciji imunskog sistema za vreme i nakon intenzivne fizičke aktivnosti. Preporučeni dnevni unos za vitamin C za odrasle osobe je 80,0 mg. Primenom preporučene dnevne doze od napitka pripremljenog od 1 merce (10,0 g) praška dnevno proizvoda Collagen, prašak za pripremu napitka unese se 80,0 mg vitamina C, što je 100,0% NRV. Maksimalno dozvoljena dnevna količina za vitamin C u dijetetskim suplementima iznosi 1.000,0 mg. Kao izvor vitamina C korišćena je L-askorbinska kiselina, koja se nalazi na listi dozvoljenih izvora vitamina i minerala prema Pravilniku o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda (Službeni glasnik RS, br. 45/2010, 27/2011, 50/2012, 21/2015, 75/2015, 07/2017, 103/2018).
Magnezijum (Mg) je esencijalni mineral i spada u makroelemente, jer se u organizmu nalazi u količini od oko 25,0 g. Preko polovine prisutnog magnezijuma je u organizmu ugrađeno zajedno sa kalcijumom i fosforom u koštanu masu. Magnezijum čini 40% katjona u organizmu, dok mu je koncentracija u krvi manja od 1%. Nalazi se u svakoj našoj ćeliji, a rezerva mu je oko 35 g, od čega je polovina te količine deponovana u kostima. Neophodan je za funkcionisanje preko 300 enzima uključenih u katabolizam ugljenih hidrata i proteina, sintezu masnih kiselina, aktivnost mRNK. Neophodan je za mnoge biohemijske procese, kao što je provodljivost nervnih impulsa, kontrakcija mišića, sinteza proteina, nukleotida, ATP-a kao i za proces ćelisjke deobe. Neophodan je za održavanje integriteta ćelijske membrane, održavanje tonusa krvnih sudova, relaksaciju mišića i mineralizaciju kostiju. U centralnom nervnom sistemu magnezijum deluje smirujuće i uspavljujuće (hipnotik). Nedostatak magnezijuma u organizmu uzrokuje mnoge metaboličke poremećaje, a medju njima je najčešći dijabetes, energetski disbalans itd. Ovaj nedostatak dovodi i do mnogih oboljenja, a najvažnija su osteoporoza, kardio-vaskularne bolesti, kalkuloza bubrega i drugi. Metabolizam magnezijuma vezan je za metabolizam kalijuma i nedostatak ova dva katalizatora uzajamno je povezan. Uz manjak magnezijuma često postoje hipokalijemija i hipokalcemija. Namirnice bogate magnezijumom su banane, zeleno lisnato povrće, ječam, heljda, soja, orašasti plodovi. Magnezijum se prirodno slabo resorbuje iz namirnica, a lako se izlučuje urinom. Čest je nedostatak magnezijuma kod dece u fazi razvoja, kod trudnica, kod osoba koje se prekomerno znoje, kod alkoholičara, kod osoba koje unose dosta konzervisane hrane, kod nekih poremećaja varenja i kod oboljenja bubrega. Proizvode sa magnezijum ne smeju da uzimaju osobe sa oštećenom funkcijom bubrega, osobe sa jako izraženim AV blokom i osobe koje boluju od mijastenije gravis. Prekomerni unos magnezijuma može izazvati laksativni efekat. Magnezijum ima sledeće zdravstvene izjave iz Pravilnika o prehrambenim i zdravstvenim izjavama koje se navode na deklaraciji hrane iz Priloga 2. Lista odobrenih zdravstvenih izjava, pod brojem: 76. Magnezijum ima ulogu u ćelijskoj deobi, 77. Magnezijum doprinosi normalnoj psihološkoj fukciji, 78. Magnezijom doprinosi održavanju normalnih kostiju, 79. Magnezijum doprinosi održavanju normalnih zuba, 80. Magnezijum doprinosi normalnom balansu elektrolita, 81. Magnezijum doprinosi normalnoj sintezi proteina, 82. Magnezijum doprinosi smanjenju umora i iscrpljenosti, 83. Magnezijum doprinosi održavanju normalnog energetskog metabolizma, 84. Magnezijum doprinosi normalnoj funkciji mišića, 85. Magnezijum doprinosi normalnoj funkciji nervnog sitema. Preporučeni dnevni unos za magnezijum za odrasle osobe je 375,0 mg. Primenom preporučene dnevne doze od napitka pripremljenog od 1 merce (10,0 g) praška dnevno proizvoda Collagen, prašak za pripremu napitka unese se 57,4 mg magnezijuma, što je 15,3% NRV. Maksimalno dozvoljena dnevna količina magnezijuma u dijetetskim suplementima iznosi 400,0 mg. Kao izvor magnezijuma korišćen je magnezijum-citrat, koji se nalazi na listi dozvoljenih izvora vitamina i minerala prema Pravilniku o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda (Službeni glasnik RS, br. 45/2010, 27/2011, 50/2012, 21/2015, 75/2015, 07/2017, 103/2018).
Hijaluronska kiselina je zajedno sa hondroitin-sulfatom i glukozamin-sulfatom sastavna komponenta složenih mukopolisaharida, glikoproteina i proteoglikana, koji ulaze u sastav gangliozida u nervnom tkivu, sinovijalne tečnosti, mukusa i heparina jetre. Najveće količine se u humanom organizmu nalaze u ekstraćelijskom matriksu mekog vezivnog tkiva. Hijaluronska kiselina je po strukturi linearni polisaharid koji se sastoji iz N-acetil-glukozamina i glukuronske kiseline, međusobno vezanih 1,3 ili 1,4 glikozidnim vezama. Hijaluronska kiselina je glavni sastojak sinovijalne tečnosti koja se nalazi u zglobovima. Neophodna je za podmazivanje zglobne hrskavice. Starenjem organizma proizvodnja hijaluronske kiseline se postepeno smanjuje, što dovodi do smanjenja viskoznosti i sve većeg razređenja sinovijalne tečnosti, zbog čega zglobovi postaju bolni i teško pokretljivi. Slično je i kod osteoartritisa, kada hrskavica i druge zglobne strukture počinju da propadaju, a upalni proces u zglobovima dovodi do smanjene proizvodnje hijaluronske kiseline, što za posledicu ima smanjeno podmazivanje zglobova. Zato se u medicini hijaluronska kiselina i njeni derivati koriste u stanjima sa oštećenjem sinovijalne tečnosti, kao što su artritis i osteoartritis, potom u oftamološkim, otološkim, hirurškim i kozmetičkim hirurškim operacijama. Doze suplementacije su do 1.500,00 mg dnevno. Primenom preporučene dnevne doze od napitka pripremljenog od 1 merce (10,0 g) praška dnevno proizvoda Collagen, prašak za pripremu napitka unese se 12,0 mg hijaluronske kiseline. Preporučeni dnevni unos hijaluronske kiseline u dijetetskim proizvodima nije ustanovljen.
Aktivne komponente |
10,0 g (1 merica) |
% NRV* |
Kolagen (hidrolizat goveđeg kolagena tip I) |
9,5 g |
** |
Vitamin C (L-askorbinska kiselina) |
80,0 g |
1.00,0 |
Magnezijum (magnezijum-citrat) |
57,4 mg |
15,3 |
Hijaluronska kiselina |
12,0 mg |
** |
NRV – nutritivna referentna vrednost
** preporučeni dnevni unos nije definisan
Ostali sastojci: steviol glikozidi